Vecina ljudi ne zna tacnu definiciju psihopatije, ne zna da prepozna psihopatu, misli da je to mentalna bolest koja se leci i sl.
Jos vecu zabunu stvara to sto psihijatri nisu slozni oko upotrebe termina "psihopata" i "sociopata".
Jedni tvrde da je svejedno koji se od ta dva izraza koristi.
Drugi navode razlike izmedju psihopate i sociopate. Ti drugi, opet, cesto potpuno razlicito dozivljavaju ta dva poremecaja-ono sto jedni nazivaju sociopatijom, drugi nazivaju psihopatijom i obrnuto. To stvara jos vecu zabunu.
Proucavajuci odgovore na pitanje "psihopata ili sociopata", zakljucila sam samo jedno-ne zna se tacna razlika. Definitivno.
Jedni tvrde da psihopate odlikuje sarm, dok sociopate, koji pate od antisocijalnog poremecaja licnosti, ne poseduju tu crtu dopadljivosti i druzeljubivosti.
To ima smisla sve dok ne procitamo sta drugi "strucnjaci" tvrde: da sociopate krasi izrazit sarm! Navodno, sociopate su sposobne da osete empatiju prema bliznjima, dok je psihopate ne osecaju ni prema kome. Psihopate su, po njima, impulsivnije i cesce dolaze u sukob sa zakonom, dok sociopate bolje skrivaju svoju pravu prirodu. Napominju i to da su psihopate imaju antisocijalni poremecaj licnosti, a sociopate ne.
(Vikipedija kaze da ni jeni ni drugi nemaju veze sa antisocijalnim poremecajem. :-o)
Drugi, opet, tvrde da su razlike u poreklu poremecaja. Po njima, psihopatija je vise nasledna, dok se sociopatija stice.
Je li vam ista jasno? Verovatno koliko i njima :))
Moram da naglasim da u psihijatriji postoji veliki broj psihopata i da
oni ne zele da se njihov poremecaj u potpunosti razume jer bi postojale
vece sanse da ih obicni ljudi razotkriju. Zato oni namerno stvaraju
zabunu, onemogucavajuci uspostavljanje prave dijagnoze.
Ja vise volim izraz psihopata jer prefiks (od grckog psiho- dah, dusa)
vise govori o poremecaju duse, samog bica, dok izraz sociopata (od latinskog socius -drug) vise asocira na poremecene odnose s drugima. Osim toga, dr Heru se moze verovati da zna o cemu govori, a on tvrdi da su razlike zanemarljive.
Sve
u ovom blogu moze da se odnosi i na sociopate.
Moj savet vam je: klonite se i jednih i drugih cim ih nanjusite. Nije potrebno da ih proucavamo u detalje, niti da o njima pisemo disertacije. Treba samo da ih eliminisemo iz svojih zivota koliko god je moguce. Sto se manje njima bavimo, to ce nam zivot biti lepsi.
Postovana, naleteo sam na Vas blog. Procitao sam sve Vase clanke i mogu Vam reci da nisam zazalio za potrosenim vremenom, mada imam komentar na opsti pesimizam koji se naslucuje u Vasim tekstovima o psihopatama. Nije sve tako crno. Imam 28 godina, radim u IT sektoru, uspesan sam i iz godine u godinu zaradjujem sve vise. Ispunjavam svoje radne zadatke i niko ne bi ni pomislio da sam se ja sa 10-ak godina iz zabave i dosade izivljavao nad zivotinjama (cak i kucnim ljubimcima), uzivao u unistavanju bilo cega (od igracaka do raznih uredjaja) i krao novac od sopstvenih roditelja samo zato da bih hirovito kupovao sitnice koje bi mi u tom trenutku znacile. Popravio sam se, sada sam karijerista. Istina je da nisam imao ni jednu ozbiljnu vezu, da mi intima ne znaci mnogo, da sa prijateljima imam cist poslovni odnos (po principu "usluga za uslugu") i da generalno nemam vremena i volje da brinem za svaciju nesrecu, ali sam se ipak uklopio i postao koristan clan drustva koji nikada nije imao probleme sa zakonom i koji uziva u slobodi zivota bez bezuslovne empatije. Naucio sam da kontrolisem svoje impulse. Prosto zivim i pustam druge da zive (ili umru, sta god im je volja). Zivot je mnogo zabavnija voznja kada nemate semafore u dusi. Veliki pozdrav. Ta-ta
ReplyDeleteOtkad su to karijeristi korisni članovi društva?
DeletePlacam porez, radim legalno. Sa svakim mojim uspehom i povisicom i porez se povecava. Malo li je?
Deletehaha gde si ti ovde prepoznao sebe kao psihopatu druze? vise vidim zelju da te drugi takvog vide,da izadjes iz prosecnog
ReplyDeletesve to sto si nabrojao je vecina klasicnih tinejdzera vec prosla,a ostalo je normalna pojava sa danasnjim ljudima i drustvom
ukratko normalan si i prosecan koliko i drugi ljudi:) uzivaj i srecno sa sticanjem
da mi je dinar svaki put kad je neko mucio zivotinje ili krao pare od roditelja ili nije imao devojku...ih...ja bih bio bogat covek :D
Komentar nije stavljen bas na ovaj post ne zato sto sam se bas ovde prepoznao vec zato sto je to bio poslednji post koji je napisan kada sam naleteo na ovaj blog. Od tvog misljenja nemam nikakve ni stete ni koristi, odgovaram na njega zato se zabavljam citajuci razne teorije i nagadjanja nekoga ko pokusava da proceni na osnovu par recenica. To bi zaista uradio taj pomenuti klasicni tinejdzer.
DeleteSto se proseka tice apsolutno nemam iz cega da izlazim - iznad proseka sam po vise osnova i savrseno sam svestan toga. Logicno je - u suprotnom bih ko zna od kad imao ko zna kakve probleme i bio ko zna gde. Pocevsi od intelekta, preko karijere pa do sposobnosti filozofskog, prakticnog i trezvenog pogleda na tudje probleme i nesrecu imam dosta razloga da budem spokojan po pitanju "prosecnosti".
Ukratko: ne moram da sakupljam dinar po dinar slusajuci druge ljude - zabavnije mi je da im se predstavim onakvim kakvog zele da me vide i nabedim ih da mi sami daju ono sto mi treba.
P.S. Ako si psihijatar i sam bi trebao da znas koliko su tudji problemi isplativa kategorija.
Pa-Pa!
Ti se baš uklapaš u sve simptome psihopate i baš mi je za svaku pohvalu da to neko prizna.Ja sam bila žrtva psihopate ali krivim prvenstveno sebe jer sam dugo trpela manipulacije ,emocionalnu hladnoću i sexualno iskorišćavanje sa njegove strane.Od tada sam počela da se bavim ovom tematikom.Najviše me interesuje da li ste i svesni Vašeg drugačijeg funkionisanja od drugih ljudi.Vidim da ti jesi ali mislim na većinu sličih ljudi ili žive u ubedjeju da je to normalno.Znaš ja još uvek tražim opravdanje za njegova nedela prema meni jer prosto kako god ne mogu da se ljutim na njega.
DeleteOpa! Iskreno, pre sam ocekivao odgovor od "lordbayron:-a.
ReplyDeletePrvo: ne dozvoljavam da me bilo ko etiketira. Ja nista ne priznajem, narocito ne nekome ko bi jedva cekao da me obelezi na ovaj ili onaj nacin i kao "jednom od" kaze sve sto misli bez ozbira da li me to zanima. Ja nikad nisam rekao da sam psihopata, ali znam da se razlikujem. Ja mogu da osetim emocije mada mi se to desava samo kada postoji neka (auto)motivacija ili krajnja namera - kod mene emocije ne funkcionisu spontano. To ne znaci da sam neko ko nikada ne moze da ih oseti.
Nisam ni narocito impulsivan (citajuci ovaj blog shvatio sam da i to ima veze). Ima trenutaka kada prosto ne zelim (ili ne vidim interes) da se obuzdam, mada sam vise neko ko cuti i radi. Cutim, klimam glavom i teram po svom. Ja prosto "radim stvari". Tesko me je oduseviti, tesko me je razocarati, pa zato mi je svejedno da li cu da odolim ili popustim. Ako propustim priliku da preplasim ili sutnem neku macku koja mi se u dvoristu nadje na putu osecacu se isto kao da sam to i uradio. Jedina razlika je u tome sto cu, u slucaju da to uradim, imati priliku da se u trenutku nahranim uzasom i panikom u ocima te zivotinje mada je i taj osecaj kratkog veka a rizikuje da unisti moju mukom gradjenu reputaciju u slucaju da me neko vidi. Neko ko razmislja iracionalno i cak zivotinje stavlja u ravnu sa sobom ne moze to da razume taj "rush" koji bezazleno nasilje (bez trajnih fizickih posledica po macku) ume da izazove. Takvi ljudi moraju da veruju na rec da se emocije "piju kroz oci" i da su veoma ukusne. Nemoj pogresno da me shvatis - mucenje zivotinja tipa secenje nogu i sl nije moj stil. To nije moj nivo.
Ukratko, ja ne umem da se kajem zbog propustenih prilika i to me cini inertnim. Tu se, sudeci po ovom blogu, ne uklapam u neki generalni kalup "psihopate".
U poslu sam uspesan zato sto umem (uz odgovarajucu motivaciju) da se fanaticno posvetim necemu sto zelim - mogu da ne jedem, ne spavam, ne pijem dok ne postignem sta sam zacrtao. Prihvatam teske zadatke jer me izazov nervira, smeta i zrtvujem se dok ga ne pobedim i ne vratim ulozeno. Umem da se zrtvujem samo za sebe i za direktnu korist. Jednostavne stvari retko kad zavrsim do kraja jer mi prosto ne privlace paznju. To je nesto sto moja okolina tumaci kao "komplikatorski sindrom". Padam u oci kao osoba koja "moze sve" i "ume sve" sto me cini razlicitim i cenjenim bez obzira u kojoj firmi radim. Dobra plata je prirodna posledica.
(nastavak)
ReplyDeleteSto se veze tice zaboravi na bilo kakvu "opreznost". Shvatices sada i zasto:
Meni ljudi ne donose radost, ravnodusan sam prema svima sa kojima ne mogu da saradjujem. Mislim da sam tako nesto vec i pomenuo. Ako se pored mene desi saobracajna nesreca dobicu potrebu da reagujem samo ako procenim da ce mi to doneti neku materijalnu ili nematerijalnu korist. Nemam mnogo prijatelja (svega 2, mada se i sa njima vidjam jednom u 3-4 meseca) ali mi ni ne trebaju. Sve sto mi treba mogu sam, ako ne mogu naucim ili platim. I u klubove izlazim sam. Stojim po strani i gledam ko se kako ponasa. Procenjujem ko je kakva osoba, ko sa kim kako komunicira. Kako devojka prica sa drugaricama, kako sa drugom, kako sa strancima, kako gestikulise, da li se dosadjuje, da li ocekuje ili pise neku poruku. Krajickom oka gledam i ucim, vagam da li je nagrada vredna truda. Umem spontano da procenim ljude a i da nabacim na sebe ulogu ili je mozda bolji izraz "stavim masku". To je kao hvatanje ritma neke pesme. Kad uhvatim ritam, kada instinktivno prozrem neku devojku koja mi je privukla paznju ja joj pridjem. Ne zelim ja od nje sex, ja zelim "borbu", izazov. Pridjem joj i nakon pola sata razgovora popunim rupe u svojoj predstavi nje kao osobe. Umem u tim trenucima da budem veoma vickast, sarmantan, umiljat - bilo sta po potrebi. Cim shvatim kakva je osoba predstavim se kao savrsen spoj i pustim je da to sama shvati. Ako ima decka (koji nije tu) pokusavam da saznam sto vise o njemu da bih video gde im veza ima trenja i da bih se uvukao "u procep" izmedju njih dvoje. Tokom veceri i razgovora testiram njene granice, gledam dokle ce me pustiti da idem i osvajam njeno poverenje pedalj po pedalj tako sto opravdavam mala poverenja koja mi ukazuje.
Na primer, ako ima neki medaljom ili nakit oko vrata, ja bez najave u toku razgovora posegnem rukom ka njenim grudima (tj medaljonu) cisto da bih video da li bi je takav potez uznemirio (za medaljon me zabole). Cak i u slucaju da je uznemiri, ucinim da se oseti glupo zbog svog nepoverenja tako sto joj zbunjeno prstom pokazem na medaljon, pitam da ga vidim i zasto tako reaguje. Kada pokusam da joj pogledam zadnji dzep na pantalonama ili "obrisem prasinu" sa dupeta razmislice dva puta kako da reaguje i da li ce opet ispasti nepoverljiva a dok razmisli "vec je gotovo".
Onog trenutka kada primetim da mi "jede iz ruke", da mogu da joj uzmem broj ako hocu, poljubim ako hocu, kresnem iste veceri ako hocu gubim interesovanje - odlazim do sanka ili wc-a i trazim novu "partiju". Opet - to je jace od mene, posle nekog trenutka ta osoba mi postaje dosadna.
Mozes ti Sanja da se cuvas koliko hoces, kada bi se sreli (a da nemas predrasude znajuci odakle se "znamo") lako bi bila omadjijana. Ne bi bila ni prva ni poslednja koja bi mi par sati kasnije pricala "da sam djavo", "da imam hipnotisucu energiju", "da uspevam da te navedem na ono sto nikad nisi mislila da bi smela".
Naravno, nakon sto se "nahranim" emocijom partnerke sa kojom sam odigrao psiho-ples hladim se i vracam u normalu. Ubijam osobu koju sam u sebi stvorio jer vise nije potrebna (druga partnerka ce imati drugacija ocekivanja) a ono sto nema svrhu ne treba ni da postoji.
Sve ovo ti pisem nadajuci se da cu moci da saznam nesto vise o "tvojoj vrsti". Covek se uci dok je ziv :)
Bolesno jednom recju.U SUMU KAD ZA LJUDE NISI.
DeleteMada,da,licno mislim da zena ne sme sebi da dopusta svakakvo ponasanje,te stoga drzim da devojka koja muskarcu bilo svesno bilo podsvesno salje signal,i to jos iste veceri cim ga je upoznala da moze sa njom da radi sta hoce,kao sto si naveo od uzimanja broja do seksa,posle samo par popijenih pica i jedno sat vremena provedenog zajedno ima vrlo niske kriterijume,te stoga sto bi nju cenio neko ako ona sebe ne ceni,takve lake zene istina nisu vise ni zasluzile,Nemoze zena da se raspilavi i maltene rasiri noge na par znakova paznje i ljubaznih reci i da je posle toga neko smatra postenom i dostojnom postovanja.
DeleteMada,da,licno mislim da zena ne sme sebi da dopusta svakakvo ponasanje,te stoga drzim da devojka koja muskarcu bilo svesno bilo podsvesno salje signal,i to jos iste veceri cim ga je upoznala da moze sa njom da radi sta hoce,kao sto si naveo od uzimanja broja do seksa,posle samo par popijenih pica i jedno sat vremena provedenog zajedno ima vrlo niske kriterijume,te stoga sto bi nju cenio neko ako ona sebe ne ceni,takve lake zene istina nisu vise ni zasluzile,Nemoze zena da se raspilavi i maltene rasiri noge na par znakova paznje i ljubaznih reci i da je posle toga neko smatra postenom i dostojnom postovanja.
DeleteZanima me da li osecas nesto ako ne navedes devojku "da ti jede iz ruke" odbije zbog nekog razloga ili budete od iste vrste u tom slucaju ne bi resio zacrtan cilj.Ili si ipak nepobediv? :)
DeleteDali tada osetis nagon da nastavis ako ona ne zeli vise da komunicira,povlacis se kao gubitnik,ili zanemaras i trazis novu zrtvu?Ukrtako da li te nervira neuspeh,posto si naveo da za zacrtan cilj si u stanju gladovati,ne spavati i da te uzasno nervira..Mislim da je kljuc u tome.I da u tom slucaju ispliva tvoja narav,sto vise poraza slabija kontrola.Ili mozda gresim,ali meni tako deluje?
Eee,nije tebi lako....Ustvari,kad malo bolje razmislim tebi je do jaja!Sta te boli uvo,ti ne osecas svoje ludilo-osecaju ga drugi.Nazalost.Sto je sve zajedno samo jos jedan od pokazatelja da BUDALI nikad nije dosadno!Pa-Pa! ;)
ReplyDeletehaha budala
ReplyDeletepravi primer psihopate
ReplyDeleteDobra gluma, velika umišljenost, OGROMNA zapostavljenost i želja za pažnjom... Inteligencija neosporna, autentičnost vrlo sporna
ReplyDeleteSkoro dve godine nakon prve posete opet naletim na ovaj blog i imam sta da vidim - poznat komentar, jos poznatiji autor. Samo, izgleda da ovog puta imam i "prijatelje" :)
ReplyDeletePreskocicu "drago mi je da Vas vidim" ali moram nesto da Vam kazem: ne brinite, ne ujedam, iako mi se cini da je ovde atmosfera takva kao da cu svakog trenutka da izadjem iz monitora i pocnem da ubijam ("Ring", anyone?).
Pre svega, kako ste? Sta ima novo u vasim zivotima? Salim se samo :)
- Gospodjo / gospodjice Ana: mislim da gresis. Ja se veoma dobro uklapam u drustvo i nisam za sumu. Kao sto rekoh, dobro kontrolisem impulse. Ona saka mozga koju covek ima vise od prosecne svinje mi omogucava da razumem situaciju u kojoj se nalazim i da joj se prilagodim.
Drugo, ne mislim da su devojke koje "zaigraju" sa mnom loseg morala. Ja bih rekao da su radoznale. Umem instinktino da osetim kakve su osobe i koje osobine kod sagovornika bi palile. Moj guess je da se iznenade nivoom kompatibilnosti koji misle da posedujem pa postanu radoznale, a svi znamo da je radoznalost ubila macku (imajuci u vidu osetljivost nekih posetilaca ovog bloga, mozda sam cak izabrao losu analogiju).
"Unknown": Ne, zato sto nemam nikakva ocekivanja. Ja ne izlazim u klubove da bih trazio devojke. Izlazim da bih video nesto novo, po principu "da li ce da se desi nesto sto do sad nisam video ili doziveo?". Dosadno mi je, ukratno. I devojkama prilazim kad mi je dosadno i apsolutno nemam nikakva ocekivanja od "startovanja". Opet ponavljam - prilazim da bih proverio sebe, ja prilazim zbog sebe, da bih saznao da li sam i tu osobu uspeo da procenim gledajuci je X minuta. Ucim gledajuci i na kraju pridjem da "polazem test". Opusten sam. Vec sam pomenuo da me hvatanje necijeg "psiholoskog ritma" podseca na hvatanje ritma muzike. Stegnuta osoba, sa ocekivanjima i zeljama ne bi mogla ni uz muziku da zaigra, a kamo li da oseti sta sagovornik (sagovornica! pricamo o prilazenju devojci) ocekuje. Nisam impulsivan - ako "puknem" kod jedne ili cu prici nekoj drugoj ili cu se prosto povuci nazad u svoj cosak i nastaviti sa posmatranjem. Kao sto rekoh (a i jos uvek je tako) imam veoma dobar posao u filijali jedne strane firme. Platom mogu svake nedelje drugu starletu da imam (i za taksi da mi ostaje). Devojke niskog morala mi nisu izazov - mogu ja da platim mnogo vise nego sto one mogu da popiju dok ocenjuju koliko sam "tezak". Besan sam samo onda kad imam gubitke, a ne poraze. Svaki poraz nosi nesto sto sutra mogu da iskoristim za ostvarivanje neke druge pobede. Mada i taj bes je kontrolisan i uvek usmeren na pravljenje plana kako i odakle da pokrijem gubitak. Razocarnje je posledica iscekivanja i ocekivanja. Ja devojkama ne prilazim jer ocekujem da cu dobiti nesto binarno, nesto sto ili imam ili nemam. Ja hranim svoju dusu njenom zbunjenoscu, njenim iscekivanjem, njenom "nesvesnoscu sopstvene nesvesti". Procitaj gore "emocije se piju kroz oci" deo. Ja sam savrseno u stanju da se napojim i tudjim ekstremno dobrim emocijama, samo mi se uglavnom ne isplati (vreme, trud, novac) da idem oko sebe i sirim pozitivnu energiju. Isti efekat samo jeftinije dobijem i kad vidim paniku i ocaj (deo sa plasenjem zivotinja). Moj konacni odgovor: nemam potrebu da "kaznim" osobu koja mi nije "pojela iz ruke" jer sam ulozen trud naplatio istog trenutka kad "meta" odreaguje.
P.S. "dali" se pise razdvojeno. Sigurno ces imati problem da me oznacis kao "psihopatu" ako upravo od mene naucis nesto korisno ;)
(druge deo):
ReplyDelete-Tanja: Meni jeste veoma cesto dosadno, ali tad u pomoc priskacu osobe koje imaju >ocekivanja< od bilo koje gomile mesa sa 2 ruke, 2 noge i glavom koja mrda.
-red: Pamet je najpravednije podeljena stvar na svetu - svi misle da je imaju dovoljno. "red" mislite o tome.
-Marta: Gospodjo / gospodjice, pa gluma je moj zivot! Niste svesni koliko toga bih propustio da nisam znao da odglumim i blefiram! Ne znam na koju vrstu paznje mislite. Budite uvereni da mi internet paznja ne znaci - danas svako moze da je ima, cak i oni cija pamet zasluzuje cetiri noge, a ne dve. Ja paznju osecam dok gledam kako svi samoinicijativno cute dok ja pricam. Naravno, ne mislim na ovaj blog kome sam se originalno obratio nakon sto su mi odredjeni unosi i komentari ulepsali dan svojom naivnoscu. "Zapostavljenost" necu ni da komentarisem...
Nemojte pogresno da me shvatite - nemam ja nista licno ni protiv koga od Vas. Nemam racuna ni da Vas volim ni da Vas mrzim, a ja razmisljam mozgom, digitronom, a ne srcem. Sve probleme ovog sveta stvaraju emocije i "dobre namere", a sva resenja - glava.
"Put u pakao poplocan je dobrim namerama" - Kineska poslovica
Svi smo mi Bozija deca....
ReplyDeleteSvi smo mi Bozija deca...
ReplyDeleteSvi smo mi Bozija deca
ReplyDeleteSvi smo mi Bozija deca....
ReplyDeleteSvi smo mi Bozija deca....
ReplyDeleteАнонимусе, има л' ш'а ново у твом квазипсихопатском животу?
ReplyDeleteАнонимусе, има л' ш'а ново у твом квазипсихопатском животу?
ReplyDeleteАнонимусе, има л' ш'а ново у твом квазипсихопатском животу?
ReplyDelete