Veoma je vazno da se o ovoj temi govori. Ljudi su nedovoljno obavesteni o psihopatiji, o njenim uzrocima i lecenju (ili, bolje reci, neizlecivosti). To dovodi do veceg obima patnje, porasta kriminala, rasturanja veceg broja porodica, itd.
Psihopatija je i do 50% genetski poremecaj.
Eksperti se slazu da mozak psihopate drugacije funkcionise od normalnog. Ispitivanja to potvrdjuju.
Eksperti tvrde:
Da postoje deca koja pokazuju rane znake psihopatije.
Da ta deca JESU psihopate.
Da je veoma tesko (ili nemoguce) promeniti ih i izleciti.
Da se izbegava etiketiranje deteta kao psihopate cak iako ono to jeste.
Ja cu namerno puno puta u tekstu da upotrebim taj izraz kako bi citaocima pomogla da skinu ruzicaste naocare i uvide istinu.
Na nasim prostorima, deca psihopate se nazivaju "neposlusna" ili "bezobrazna" deca. Ona se smatraju samo malo neposlusnijom od ostalih, ali se njihovo ponasanje tolerise kao normalno, detinjasto.
Medjutim, ono je mnogo, mnogo opasnije i gore od toga.
Kakvo je ponasanje malog psihopate?
Dete psihopata na smrt muci zivotinje. Dete psihopata tuce bracu i sestre, kao i drugu decu. Laze. Krade. Podmece pozare. Rano stupa u seksualne odnose. Eksperimentise sa drogom i alkoholom.
Sta rade roditelji?
Nazalost, roditelji nemaju nikakvu podrsku i prepusteni su sami sebi.
Osim ako i sam roditelj nije psihopata (sto je vrlo moguce, jer je psihopatija nasledna), oni zbog svoje ljubavi prema detetu postaju njegovi robovi. Dete ih drzi u saci i koristi ih za svoje potrebe.
Dete psihopata ne oseca ljubav. Ne moze da voli i ne oseca da je voljeno.
Ono razume da je drugacije. Da su svi preplavljeni nekim emocijama koje dozivljavaju vrlo ozbiljno.
Dete psihopata je ljubomorno na druge zbog njihove sposobnosti da osete ljubav. Ono pokusava da unisti tudje dobre odnose. Narocito je ljubomorno na bracu i sestre koji su "normalni". Ipak, dete psihopata se oseca superiornijim od drugih. Sve mu pripada. Nema zabrana, kocnica.
Kao i sve psihopate, dete psihopata zivi u trenutku i tesko uci iz svojih gresaka. Kazna na njega ne deluje, jer cim prodje, dete se vraca na staro. Ono se upusta u rizicne situacije bez straha.
Dete psihopata moze da bude veoma inteligentno i da odaje utisak normalnog i poslusnog, narocito ako to ide u njegovu korist. Na primer, u razgovoru sa psihologom moze da sebe predstavi kao zrtvu i da na taj nacin kazni svoje "neposlusne" roditelje.
Roditelji cesto budu optuzeni da dete psihopatu zlostavljaju jer ga, usled sopstvene nemoci i nemogucnosti da ga kontrolisu, preko mere kaznjavaju. Dete psihopata iz njih crpi svu energiju i oni gube moc normalnog rasudjivanja.
Roditelji cesto izgube prijatelje jer drugi pocnu da ih izbegavaju (da bi zastitili sebe i svoju decu).
Kada se javljaju prvi znaci psihopatije kod dece?
Neke majke tvrde da je njihovo dete-psihopata jos kao beba bilo drugacije. Nije volelo da se mazi, nije uspostavljalo kontakt ocima i nije bilo moguce ostvariti s njim normalnu vezu majka-dete. Imale su osecaj od prvih dana dojenja, pa nadalje, da ih dete vidi kao nekog ko postoji iskljucivo da bi zadovoljio njihove potrebe.
Dete psihopata cesto okrivljuje svoje roditelje da nisu dovoljno za njega uradili.
Roditelji su izmanipulisani i cine za dete psihopatu mnogo vise nego sto cine za svoju drugu decu. Posle nekog vremena shvate da je to dete drugacije, da je bezobzirno i da voli da ih iskoriscava, ali cesto kazu : "Barem ce dobro proci u zivotu".
Nazalost, psihopate ne prolaze dobro u zivotu, ma kako bili uspesni.
Oni ne poznaju ljubav. Ne umaju istinski da uzivaju u umetnickim delima. Nemaju prave prijatelje. Njihova sreca je povrsna.
Pa ipak, oni ni ne znaju sta propustaju.
Na nama, koji ih volimo, je da to prebolimo. Da se pomirimo s cinjenicama.
Moramo da volimo sebe i da zastitimo sebe. Nazalost, nekad i od sopstvene dece.
Moj rodjeni brat je klasicni psihopata, cak je i mpoge zenske psihijatre obmanuo(zavrsio je jednom na psihijatriji).
ReplyDeleteNisam vise sa njim u kontaktu, ne treba mi niko da me terorise.
Na zalost, majka ga je naucila takvom ponasanju i mrznji, mada nekad ne znam ko je tu prvi poceo. Oboje su dugo vremena od njegovog puberteta bili u paktu protiv mene, i to je kasnije prerastalo u sve gore i gore... On je podgrevao njene paranoje i usadjivao joj svakakve ideje u glavu protiv mene, dok je sa druge strane cinio sve da ona bude sve vise boleciva prema njemu i vezana za njega.
Naravno, kao sto je u tekstu navedeno - jos od malena je imao tendenciju da me tuce (naravno sve kroz igru, ali to je za njega bilo "normalno"), a kada sam se zalila roditeljima, ili mi nisu verovali(mislili su da sam ga ja izazvala-a cesto je umeo i da on laze da nije kako sam ja rekla...), ili su ga branilisu i to relativizovali time da je "on mladji" i da ja zato treba da popustim. Uvek sam se bunila i bortila protiv te neravnopravnosti, ali nista nije vredelo.
Kada sam dobila tumor mozga, mnogo kasnije, ubedjivao je moju majku u ideju da ja nemam tumor, da su me obmanuli i podmetnuli lazne snimke i da ne treba da idem na operaciju, "jer ce me lekari ubiti na operacionom stolu da bi mi izvadili organe". ...
Naravno, njemu odgovara da ja sto pre umrem, jer ce njemu tako ostati sve nekretnine od roditelja, nece morati da ista deli samnom...