Shvatila sam da je ovaj blog ipak mesto na kojem ce ljudi sigurno potraziti pomoc da shvate koliko su im, zapravo, deca zaista ugrozena. A moja obaveza, kao i svih nas, je da uradimo sve sto je u nasoj moci da decu zastitimo. Zato, koliko god da mi je neprijatna i bolna ova tema, upustila sam se u njeno istrazivanje.
I mogu da vam prenesem sledece:
Psihopate nikog ne svrstavaju u sebi bliske ljude, cak ni sopstvenu decu. Svi su potencijalne zrtve. Stavise, moze se reci da su ljudi koji su im "blizi" zapravo najugrozeniji, jer su najlaksa meta.
Seksualno zlostavljanje dece je mnogo ucestalije nego sto se obicno misli.
Samo zato sto je vama to nemoguce da razumete, ne znaci da se ne desava mozda upravo u vasoj kuci.
Zapamtite, psihopate su majstori pretvaranja i manipulacije. Upravo kombinacija tih osobina sa nedostatkom savesti cini ih najopasnijim ljudima koji postoje.
Psihopate nekad znaju da manipulacijom dobiju ono sto zele od svojih zrtava, bez upotrebe sile. U slucaju seksualnog zlostavljanje, to kod dece izaziva narocitu grizu savesti i osecaj da su oni sami krivi za to sto se dogodilo.
Ako primecujete karakteristike psihopatije kod nekog ko ima pristup vasoj deci nasamo, pa makar im bio i rodjeni otac, nastojite da ih zastitite po svaku cenu.
To je vasa roditeljska i ljudska obaveza.
Statistika kaze da je u samo 10 % slucajeva seksualnog zlostavljanja dece zlostavljac stranac.
U 30% slucajeva to je roditelj.
U 60% slucajeva to je neko od rodbine ili neko ko je blizak porodici, kome dete veruje.
Prema jednom australijskom istrazivanju, devojcice u vecini slucajeva zlostavlja otac, ocuh, brat ili rodjak - 51,6 % slucajeva, dok je kod decaka to 21.4% (ACSSA, “The Nature and Extent of Sexual Assault and Abuse in Australia, C. Tarczon & A. Quadara, 2012)
Zato, budite oprezni ako neko od rodjaka, makar on bio jos uvek dete, pokazuje znake psihopatije.
"Decja igra" je mozda nesto mnogo gore.
A kako da prepoznate seksualno zlostavljano dete?
Mozda nikako.
Mnoga deca ne razumeju sta im se desava, neka cak ne razumeju da je to nesto lose sve dok ne odrastu (sto ne znaci da podsvesno ne akumuliraju patnju i bol).
Psihopate umeju da budu jako sarmantni, da se uvuku detetu pod kozu i da pridobiju njegovo poverenje. Budite oprezni ako primetite da imaju zajednicku tajnu.
Cesce se, ipak, desava da dete ima otpor prema toj osobi a da ne zna ili nece da kaze zasto.
Evo jos nekih znakova da je dete seksualno zlostavljano:
- Dete se lako zaplace ili pobesni.
- Dete naglo pocne da se ponasa kao beba (sisa palac,piski u krevet i sl.) ili previse zrelo (zastitniciki se ponasa prema drugoj deci).
- Ispoljava preveliku zainteresovanost za seks, igra se seksualnih igara sa lutkama i drugom decom.
- Naglo se povlaci u sebe.
- Ima fobiju od skidanja, a veoma mala deca histericno placu kada im se presvlaci pelena.
- Pocne cesto da se kupa, ili izgubi interesovanje za licnu higijenu.
- Problemi u skoli.
Ovo su samo neki od simptoma. Kao sto vidite, oni su najrazlicitiji i lako mogu pogresno da se protumace.
Najvaznije je da vodite racuna o tome da je detetovo okruzenje bez potencijanih napadaca.
Ukoliko sumnja postoji da je neko u detetovom okruzenju potencijalni psihopata, ne cekajte da se ovi simptomi ispolje. Zabranite mu pristup detetu. Ili ga uvek drzite na oku.
Ukoliko je dete starije, razgovarajte s njim o psihopatiji.
Dobro se informisite o ovoj opasnoj vrsti ljudi. Naucite kako da se hrabro izborite s njima i da ne budete zrtva. Ni vi ni vase dete.
Zastitite svoje dete. Ako je potrebno, potrazite pomoc od nadleznih sluzbi. Pomoc postoji.
