Sunday, October 28, 2012

Gde se kriju psihopate? U medijima!

Psihopate se uopste ne kriju.Oni obozavaju da budu u centru paznje.

Stvar je samo u tome sto svoju masku (ili maske) skoro nikad ne skidaju.

 Pade mi na pamet Radovan Karadzic. Po mom skromnom misljenju (i nestrucnom, ali sigurna sam da bi se i poneki psihijatar slozio sa mnom), Karadzic je pravi skolski primer psihopate, pa da pocnemo od njega.

Bila sam klinka devedesetih i nisam pratila ispade njegove "javne persone" u to vreme, ali sam citala da je (osim sto je bio obecao da nijedna kap krvi nece biti prolivena pod njegovim vodjstvom) proveo 11 godina u zatvoru zbog ko zna kakvih prevara. Pre rata je radio kao psihijatar, sto mu je sigurno pomoglo da usavrsi manipulaciju, jer je dobro izucio ljudsku psihu. Mada, neki od njegovih pacijenata svedocili su da je cesto varao u izvestajima i da ih uopste nije ni primao u ordinaciju.

 Ali, ono sto je stvarno pokazalo i dokazalo da je psihopata je to kako se krio kada ga je ceo svet ganjao.



Njegova moc transformacije i kameleonska sposobnost uklapanja u novu sredinu, gde je ne samo bio prihvacen vec i izrazito cenjen, ostavila je sve nas "normalne" bez teksta. Da li je Radovan Karadzic imao ikakav strah da ce biti razotkriven? Da ce ga neko prepoznati, ne samo po liku, vec i po glasu? Po svemu sudeci, nije. Covek je bez ikakve treme isao na raznorazne konferencije kao dr Dabic. Kamere su ga snimale, a drugi nisu nista posumnjali upravo zbog toga sto se ponasao krajnje normalno. Da li je imao ikakvu tremu zato sto pred tolikim brojem ljudi prica ciste lazi i pretvara se da je neko ko nije? Ne. Naprotiv, on je u toj paznji uzivao. Bez nje nije mogao.


 Politicari.

E, o njima i psihopatiji moglo bi se nasiroko pisati i raspredati, ali me to prilicno zamara. Da, svi znamo da lazu. Da kradu. Da imaju te neke populisticke fore koje su krajnje providne. Ali, to je politika. Neki ljudi pristanu na ta pravila iako nisu psihopate, tako da se ustvari nikad ne zna ko jeste a ko nije pravi psihopata medju njima.


 Glumci.

Eto idealnog zanimanja za ne-previse-inteligentnog psihopatu. Ne kazem da su glumci neinteligentni. Daleko od toga. Prave glumce veoma postujem. Oni se tom umetnoscu bave iz jedne plemenite potrebe da dokuce dubine i ponore ljudske psihe i duse, i da ukazu na ljudske nedostatke u cilju prosvecivanja i sebe i drugih.

A psihopate su u tom poslu "jer jedino to umeju da rade".

Pravom, dobrom glumcu je proces pripremanja uloge bolan, jer ga transformise i pomera njegove granice izdrzljivosti. Glumac-psihopata je jednako dobar u svom poslu, ali mu on ne pretstavlja nikakav napor. On je imao ceo zivot da uvezba ispoljavanje nepostojecih emocija. On to i inace radi, tako zivi. Kakva je to divota biti za to jos i placen! A tek koliko mu prija popularnost, sva ta paznja i divljenje drugih!


Pevacice, voditeljke, spisateljice, manekenke, starlete.

 Stavljam ih sve u isti kos, sto mozda nije fer. Naravno da ima pevacica koje su prave umetnice, ali na ovom nasem nesrecnom podneblju one su zanemarljiva statistika kad govorimo o ovoj temi. Mislim, naravno, na narcisticke pojave koje se vucaraju po medijima i opste ih nije sramota sto nemaju apsolutno nista pametno da kazu. Iz njihovih usta konstantno kulja gomila megalomanskih budalastina, tako da je u pojedinim slucajevima gledalac apsolutno siguran da se tu radi o psihopatiji.



"Bozji izaslanici"

To su pravi vukovi u jagnjecoj kozi. Oni su u stvari najveci licemeri i, prema tome, mozda i najopasniji od svih. Nema ih previse u medijima, ali to im i nije potrebno jer vec imaju dovoljnu moc nad jadnim bogobojazljivim narodom. Drze ga u saci. Pruzaju ruke da im se poljube. Na ulici prezrivo pogledaju svakog u cijim ocima ne vide strahopostovanje. To sto su pedofili, sto tuku zene kod kuce, druze se s ubicama, svercuju i sta ti ja znam sta sve jos ne, retko kad dospe u javnost. I opet se zaboravi. Jer ko moze i da pomisli da se djavo sakrio bas u Crkvi, gresna mu dusa!

Pritom ne mislim samo na SPC, naravno. I nisam ateista, da ne bude zabune.




 Rijaliti.

Namerno sam ovako napisala, verovatno pogresno. Ako nije, utoliko gore :). Kako god, ta ogavna TV pojava je raj za psihopate. Njihova devijantna priroda tu moze samo da pripomogne da se zeljeni rejting dostigne. Osim "Velikog brata", "Farme", "Parova" i slicnih emisija, tu je i cuveni "Trenutak Istine".

Trenutak istine.

Svi moji prijatelji barem su se jednom zapitali: ko li se prijavljuje za ovaj sou? Zasto bi neko zbog novca ili 5 minuta TV paznje povredio osecanja druge osobe, a sebe izblamirao? Mada sam emisiju pogledala svega par puta, ubedjena sam da su njeni ucesnici uglavnom psihopate.

Evo kako oni razmisljaju: hladnokrvno i s lakocom lazu, pa su uvereni da ce uspeti da prevare poligraf. Sto da to i ne unovce? O posledicama verovatno ni ne razmisljaju, a to sto ce nekoga povrediti verovatno im je zabavno. Sve u svemu, uzivace u paznji, pa makar i negativnoj. Let the show begin! Takvi, medjutim, ne racunaju na pitanja koja podrazumevaju neku autorefleksiju, pa tu cesto padnu. Onda se ljute.

Za kraj, pogledajte ovaj primer:

http://www.youtube.com/watch?v=CV7IlxZ62Y0

No comments:

Post a Comment