Kako promeniti psihopatu?

Psihopata moze da se promeni. Ali na gore. :)
Zato cu odmah na pocetku naglasiti: okanite se te ideje. 

Pisala sam vec o psihopatiji kod dece. Strucnjaci koji se bave istrazivanjem ovog poremecaja psihe slazu se da se psihopatija javlja kod dece vec u najranijem uzrastu. Medjutim, oni su do tog zakljucka dosli retroaktivno, tj. dosli su do podataka o tome kakav je sada vec odrasli psihopata bio u detinjstvu.

Ali, to ne mora da znaci da ce svako dete koje ispoljava znake psihopatije postati psihopata kad odraste. Mozda ce zaista to "prerasti" i razviti empatiju i savest. Nadajmo se, makar. Vredi pokusati. Za decu ima nade, ako im se pruzi adekvatna pomoc, jer njihova licnost se jos uvek formira.

Medjutim, za odraslu, vec formiranu licnost, situacija je beznadezna.

Najveci problem je u tome sto psihopata ne zeli pomoc. On misli da je savrsen, da je iznad svakog drugog zivog coveka. Ko smo mi da njemu ukazujemo na greske?

On ne vidi zasto bi uopste morao da se prilagodjava nekome. Apsolutno je zadovoljan sobom. U zivotu postize ono sto hoce i radi sto mu prija.

Ako mu u zivotu ne ide kako treba, psihopata ce krivca za to uvek pronaci u drugima. Na licnom razvoju mu ne pada na pamet da radi, jer nije u stanju da poveze da to moze da utice na kvalitet njegovog zivota.

Dr. Her, jedan od najvecih strucnjaka za psihopatiju, cak tvrdi da je opasno pruzati psihopatama pomoc u vidu psiholoskog savetovanja i grupne terapije. Psihopata ce iz takvih seansi mnogo da nauci o tome kako da bude uspesniji u svojoj manipulaciji.


Psihopata je krajnje praktican. On radi ono sto mu donosi direktnu korist, bez obzira na..pa, jednostavno bez obzira. Ikakvog. To znaci da ce i na promenu da "pristane" ako misli da ce time nesto dobiti od vas. Pocece da se ponasa drugacije, umiljatije i uvidjavnije, ali to ce kratko trajati jer je masku tesko dugo odrzati.

Kada vidi da ste digli ruke od njega, a i dalje ste mu potrebni iz nekog razloga, promene ce postati radikalnije. Cesto se desava da se vade na religiju kao na put izbavljenja. Cim pokleknete i poverujete psihopati da se promenio, eto vas opet u njegovoj mrezi zabluda i prevara.

Mozda ce potpuno promeniti taktiku i pokazati lice slomljenog coveka. Potpuno skrhanog bolom, smrskanog teretom osecaja krivice. Spremnog da sebi naudi jer je toliko zamrzeo to sto je sagledao u ogledalu kad su mu se "oci otvorile". Ne nasedajte. I to je gluma. Obicno vrlo losa.

Psihopate su ljudi kamenog srca. Debelokosci.

Njihova psiha nije krhka kao kod normalnih ljudi. Zgnjecice vas i ostaviti slomljene u paramparcad a da niste ni svesni sta vas je zadesilo.

Ne pokusavajte da ga "spasete". Spasite sebe od njega. Ili nje.

Dvoje psihopata u vezi

Na svu srecu, psihopate se retko kad udruzuju.

Oni vole da dominiraju drugima, da budu najbolji i da se svi slazu sa njihovim misljnjem. Susret dvoje psihopata u svakodnevnim zivotnim situacijama obicno je susret "dva ovna na brvnu". Jedan drugog pokusavaju mentalno da nadjacaju. Dobro je sto se veoma retko desava da udruze svoje snage.

 Medjutim, u ljubavi, stvari su ponekad drugacije.

 Obicno, u "ljubavi" psihopate traze osobe koje ce moci da se potcine njihovoj volji i da im konstantno idu "niz dlaku", povladjuju, da ih hvale, trpe i cute. Oni obozavaju da se igraju sa ljudskim emocijama, tako da sto je osoba emotivnija njima je zabavnije. Ne zaboravite da to nikad ne izgleda kao da su oni glavni negativci u vezi, jer nisu nimalo glupi. Nista sa njima ne izgleda crno-belo, vec cesto zrtva misli da je ona glavni krivac.

Ipak, ponekad se desi da psihopata upozna psihopatu i zaljubi se. Ovo se desava retko, ali kad se desi psihopata zaista veruje da je nasla (ili nasao) osobu svog zivota. Konacno neko slican njima! Postaju opsednuti tom osobom i apsolutno fascinirani njome. Po prvi put mogu nekome da se otvore i priznaju kakvi su zaista i da ih taj neko razume.

 Psihopate u vezi stvaraju svoj svet koji je izolovan od ostalih ljudi i nekada ume da bude zaista poremecen. U ekstremnim slucajevima desava se da zajedno ubijaju i muce druge ljude, da kradu i pljackaju ili da jednostavno zive veoma nekonvencionalno.

Naravno, do ovih saznanja nisam dosla samo gledajuci filmove :))

Cesto nastavljaju sa svojim uobicajenim pretvaranjem u kontaktu sa drugim osobama. Iako su nasli njima slicno bice, zele i dalje da ostave utisak "normalnih" ljudi da ne bi izgubili ugled, posao i sl. Tako da ponekad oni izgledaju kao par medju kojima su emocija prave i snazne. Ljubav.

Ipak, tu nesto ne stima i ta njihova privlacnost nije normalna.

Oni konstantno igraju igre jedan s drugim-ko ce koga da nadmudri, ko ce koga da povredi, ko ce koga da prevari, ko ce kome vise da pruzi. Igra se igra zvana "ko je superiorniji?".

Mislim da je i ta privlacnost medju njima zasnovana na velikom izazovu koji jedan drugom predstavljaju. U drugome su prepoznali zrtvu koja po prvi put nece biti laka za manipulaciju,a samim tim ce i igra biti zanimljivija.

Njihovi bliznji ne mogu da shvate kako funkcionisu i zasto tako funkcionisu. I kako mogu toliko dugo da traju a da neko nekog ne ostavi.

Zamislite macku koja stalno lovi bube i igra se sa njima. Postanu joj dosadne i ostavlja ih, poluzive. A onda naidje na sokola. Danima pokusava da ga ulovi, postaje opsednuta. On u isto vreme lovi nju, a ona to ne zna. Jedno drugo ogrebu, kljucnu, ali ne odustaju. Polukrvavi se i dalje love, sve do konacnog pobednika.

Konacni pobednik mora da postoji, jer ipak su psihopate u pitanju. A svaki psihopata mora da istera svoje sve do pobede. Tako da je ova veza osudjena na propast i to vrlo, vrlo dramaticnu.

Obicno na kraju jedan od ucesnika ove sulude igre poveruje da je pobedio a onda ga ceka-osveta!

Povredjena strana zivi za to da se osveti i da odnese konacnu pobedu. Nekada se cak i pretvara da je sve u redu, a zatim se osveti kada se "protivnik" najmanje tome nada.

Sve u svemu, nema sanse da ce, posle svega, "ostati prijatelji". Vece su sanse da jedan drugog ubiju.

Njihova "ljubav" postaje i ostaje mrznja.

Najtuznije je ako psihopate imaju zajednicku decu. Ne samo sto deca sa oba psihopaticna roditelja imaju genetsku predispoziciju da i sami budu psihopate, vec odrastaju u jednom uzasnom okruzenju koje ce ih nauciti da emocije, cak i ako ih imaju, moraju da poniste da bi preziveli. Takva deca ne samo da su nesrecna vec i potencijalno veoma opasna po drustvo kad odrastu.

Kako spasiti decu od njihovih roditelja? Kako razdvojiti ovu ubitacnu kombinaciju?
Nemam odgovor na ovo pitanje, ali vazno je da znamo da prepoznamo psihopate oko sebe i da na suptilan nacin ubedimo jednog od ucesnika da treba da prekine vezu. Ili da je bolje da dete bude kod bake, deke ili rodjaka..dok oni malo "ne srede svoj zivot". Mozda bi oni to jedva i docekali. A deca bi bila na sigurnijem mestu.

Psihopata ili sociopata?

Vecina ljudi ne zna tacnu definiciju psihopatije, ne zna da prepozna psihopatu, misli da je to mentalna bolest koja se leci i sl.

Jos vecu zabunu stvara to sto psihijatri nisu slozni oko upotrebe termina "psihopata" i "sociopata".

Jedni tvrde da je svejedno koji se od ta dva izraza koristi.

Drugi navode razlike izmedju psihopate i sociopate. Ti drugi, opet, cesto potpuno razlicito dozivljavaju ta dva poremecaja-ono sto jedni nazivaju sociopatijom, drugi nazivaju psihopatijom i obrnuto. To stvara jos vecu zabunu.

Proucavajuci odgovore na pitanje "psihopata ili sociopata", zakljucila sam samo jedno-ne zna se tacna razlika. Definitivno.

Jedni tvrde da psihopate odlikuje sarm, dok sociopate, koji pate od antisocijalnog poremecaja licnosti, ne poseduju tu crtu dopadljivosti i druzeljubivosti.

To ima smisla sve dok ne procitamo sta drugi "strucnjaci" tvrde: da sociopate krasi izrazit sarm! Navodno, sociopate su sposobne da osete empatiju prema bliznjima, dok je  psihopate ne osecaju ni prema kome. Psihopate su, po njima, impulsivnije i cesce dolaze u sukob sa zakonom, dok  sociopate bolje skrivaju svoju pravu prirodu. Napominju i to da su psihopate imaju antisocijalni poremecaj licnosti, a sociopate ne.

(Vikipedija kaze da ni jeni ni drugi nemaju veze sa antisocijalnim poremecajem. :-o)

Drugi, opet, tvrde da su razlike u poreklu poremecaja. Po njima, psihopatija je vise nasledna, dok se sociopatija stice.

Je li vam ista jasno? Verovatno koliko i njima :))

Moram da naglasim da u psihijatriji postoji veliki broj psihopata i da oni ne zele da se njihov poremecaj u potpunosti razume jer bi postojale vece sanse da ih obicni ljudi razotkriju. Zato oni namerno stvaraju zabunu, onemogucavajuci uspostavljanje prave dijagnoze.


Ja vise volim izraz psihopata jer prefiks (od grckog psiho- dah, dusa) vise govori  o poremecaju duse, samog bica, dok izraz sociopata (od latinskog socius -drug) vise asocira na poremecene odnose s drugima. Osim toga, dr Heru se moze verovati da zna o cemu govori, a on tvrdi da su razlike zanemarljive.

Sve u ovom blogu moze da se odnosi i na sociopate.

Moj savet vam je: klonite se i jednih i drugih cim ih nanjusite. Nije potrebno da ih proucavamo u detalje, niti da o njima pisemo disertacije. Treba samo da ih eliminisemo iz svojih zivota koliko god je moguce. Sto se manje njima bavimo, to ce nam zivot biti lepsi.